Femicid u intimnom partnerskom odnosu - Zašto ...
Kroz seriju diskusija sa novinarkom Mariom Karchilaki o eskalaciji nasilja u porodici i fenomenu femicida, rodila se ideja za ovaj video koji opisuje, analizira i interpretira ovu tematiku. Video je postavljen u nastavku, kao i transkript cele diskusije koja rasvetljava ovaj fenomen.
Teme razgovora
- Ciklus zlostavljanja - kako žena postaje zarobljena u nasilnoj vezi
- Znaci upozorenja fizičkog zlostavljanja
- Svedočanstvo žene koja je doživljava zlostavljanje u porodici
Narativ
Svakih 11 minuta negde u svetu bude ubijena jedna žena.
Ne od nekog nepoznatog.
Od bivšeg ili sadašnjeg člana njene porodice.
To nisu moje reči, to kažu Ujedinjene nacije.
Vidimo da se to sve češće dešava i u Grčkoj.
Intra-partnerski femicid. Kao i kod svih femicida, zločin je počinjen zato što je žrtva žensko.
Psiholog Dragana Milekić Pilarinou će mi pomoći da shvatim šta se krije iza ovog ekstremnog oblika nasilja, zašto vidimo toliki porast u celom svetu i šta je potrebno učiniti.
P: Zašto nismo uspeli, svi mi, društvo i vlast, da rešimo ovaj problem?
O: Zato što zlostavljanje koje obično prethodi femicidu nije uvek vidljivo, zato što komšije i porodica ne žele da se mešaju. Zato što institucije ne funkcionišu, a zlostavljač to jako dobro zna.
Narativ
Svima nama dobro poznata grčka institucionalna telefonska linija SOS 15900 radi 24 sata dnevno, to – kako piše na njihovom sajtu – omogućava ženama žrtvama nasilja ili trećim licima da direktno komuniciraju sa službama koje se bave rodono zasnovanim nasiljem. Na liniji rade psiholozi i sociolozi koji pružaju neposrednu pomoć u hitnim slučajevima nasilja 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Hm... U audio dokumentu koji ćete sada čuti, glasovi su izmenjeni.
Audio
- Za grčki pritisnite 1.
- SOS linija, izvolite.
- Halo, dobar dan.
- Dobar dan.
- Treba mi vaša pomoć. Ne znam da li mogu da se predstavim?
- Linija je anonimna, ne morate da nam dajete detalje. Da li je u pitanju slučaj zlostavljanja?
- Da, za mene zovem.
- Da vam kažem nesto, pošto su savetnici trenutno na sastanku, da li biste mogli da pozovete posle pola tri?
Narativ
Ovo nije linija za pomoć koja radi 24 sata. Neka se, dakle, ne predstavlja kao takva, ili neka se odgovorni pobrinu da to bude. Ali da li neko razmislja o tome da li će žena koja je zvala moći kasnije da se javi? Na primer, da li će ona biti sama kod kuće ili će i nasilnik biti tamo? Šta žena koja je zlostavljana zove da kaže? Zdravo, šta ima? Hoće pomoć.
Svedočenje žene – čiji smo glas čuli u audio snimku – o njenom iskustvu sa službama gde se obratila za pomoć, videćete na kraju snimka.
Komentar psihologa
Upravo tako. Govorimo ženama - napusti ga, podnesi tužbu - i mnoge to učine, ali ih institucije ostavljaju nezaštićene. To je prava istina.
I policija ih često odvraća govoreći im "vrati se kući" ili "pomirite se". Ili žrtva pozove policiju i patrola dođe posle par sati pošto nisu imali na raspolaganju da pošalju vozilo u tom trenutku.
Sprečavaju ih i prijatelji i rođaci govoreći da je „deci potreban otac“, „teško ćeš se sama snaći“, „možda će se promeniti“, „nemoj ga i ti provocirati“...
Čak i kad su odlučne, opet naiđu na zid pred sobom. Zakonodavaca, koji kaže – „nemaš dokaze”.
Naročito kada je zlostavljač veoma manipulativan i vodi računa da ne ostavi trag – kao, na primer, da udara bez da ostavi modrice ili zlostavlja psihički.
Medjutim, činjenice nam govore da femicidu u dosta slučajeva nije prethodilo fizičko, već psihičko zlostavljanje. Tada moramo intervenisati da spasimo žrtvu.
Stručnjaci za mentalno zdravlje ukazuju na to;
Međutim, niko ne sluša.
A tek ako otvorimo pitanje zaštite dece...
P: Misliš da tražiš zaštitu za svoju decu, da sud ne presudi zlostavljanje zbog nedostatka dokaza, pa čak i da mu dodeli zajedničko starateljstvo…
O: Upravo tako. Zar to nije nastavak zlostavljanja žene i dece? Jeste. Nasilnik će koristi decu da je kažnjava do veka. Ako je u nekom trenutku i ne ubije.
Možemo čuti kako kažu, zlostavlja ženu, ali je dobar otac – Ne, nije.
Onaj ko zlostavlja majku svog deteta, u suštini zlostavlja i samo dete. To ostavlja posledice. To dete će imati veće šanse da u nekom trenutku postane žrtva ili nasilnik ili da ima problema sa mentalnim zdravljem.
Zbog toga su potrebne restriktivne mere i za decu, ili otac-nasilnik da može da vidi dete isključivo u prisustvu trećeg lica i to socijalnog radnika, a da se ujedno podvrgne i psihoterapiji.
Deca nisu samo svedoci – to bi bila pasivna uloga – ona su direktne ili indirektne žrtve zlostavljanja.
P: Postoji li odredjeni obrazac zlostavljanja? Ako da - u kojoj fazi je najveća opasnost da zlostavljač postane ubica?
O: U većini slučajeva, veza sa zlostavljačem počinje veoma romantično. Deluje kao san. Razvija se veoma brzo. Prva epizoda nasilja je veliki šok za ženu – „anđeo“ se pretvara u „demona“ i pre nego što ona u potpunosti shvati šta se dogodilo, nasilnik ponovo postaje „anđeo“.
Zlostavljanje, dakle, obično uključuje ponovljeni obrazac ponašanja nasilnika sa ciljem da zadrži moć i kontrolu nad ženom.
Femicid se najčešće dešava kada žrtva pokuša da pobegne, odnosno napusti nasilnika.
P: Hoćeš li mi objasniti ovaj obrazac?
O: Uglavnom je to ciklusni obrazac. Takozvani ciklus zlostavljanja, koji nam takođe pomaže da razumemo kako žena postaje zarobljena u nasilnoj vezi.
Prva faza je izgradnja napetosti.
Pozivajući se na spoljne stresore — kao što su problemi na poslu, finansijske poteškoće, bolest ili samo običan umor — zlostavljač postaje dzangrizav. Žena može osećati da mora paziti da ga ne naljuti.
Incident nasilja je sledeća je faza.
Uvrede, prozivke, lupanje šakom, optužbe, pretnje, šamari.
Važno je naglasiti da će do (nasilnog) incidenta doći bezobzira na ponašanje žene, pošto je zlostavljanje nasilnikov izbor i svestan čin.
Ova faza je S.O.S., jer tokom ovo faze žene obično pokušavaju da pobegnu od zlostavljača i mogu to platiti svojim životom.
Faza pomirenja.
Anglosaksonci ovu fazu nazivaju “honeymoon stage” - tj. fazom medenog meseca.
Nasilnik može da se izvini, pokuša da ispravi stvari davanjem poklona, može biti preterano ljubazan, pun ljubavi i podrške.
I kasnije u fazi mira.
Obe strane daju neko objašnjenje. Zlostavljač se poziva na spoljne faktore, npr. ekonomsku krizu, svog nadredjenog i sl. Manipuliše žrtvom -“Nije bilo tako strašno. Preteruješ”. Uspeva da ubedi žrtvu - “Možda zaista nije bilo ništa strašno”.
Žrtva ostaje, verujući da se više neće ponoviti.
Kako vreme prolazi incidenti nasilja bivaju sve češći i smanjuje se trajanje ostalih faza.
P: Zašto rodno zasnovano nasilje sve češće rezultira ubistvom? Da li to ima veze i sa lockdown-om?
O: Sa pandemijom situacija se pogoršala.
Nasilnik ionako želi da izoluje ženu od njene mreže podrške (porodice i prijatelja).
Pandemija je izolovala za njega.
Novi društvene okolnosti pomogle su mu da je kontroliše i zlostavlja.
Ovo što se sada dešava je pandemija zlostavljanja žena.
Dakle, s obzirom da su slučajevi zlostavljanja u porastu, u porastu su i slučajevi femicida.
Takođe, u odnosu na ono što smo ranije rekli, počiniocima se šalje poruka da njihovo delo nije kažnjivo, drugim rečima zlostavljaju zato što mogu, a mediji koji bi mogli da pomognu podizanjem svesti ne informišu korektno, nazivajući femicid zločinom iz strasti ili ljubomore . Odnosno, prikazuju patologiju kao znak velike ljubavi.
Beograd - Protesti organizacije "Ženska solidarnost"
"Idemo na ulice! Pošto je to jedini način da nas vidite! Pošto je to jedini način da nas čujete!"
Narativ
Od 28. septembra prošle godine i od tada gotovo svakog petka, žene koje protestuju u Beogradu traže jedno: efikasnu zaštitu od rodno zasnovanog nasilja. Kako kaže Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti, protesti su usmereni na celokupnu društvenu i institucionalnu strukturu „u kojoj se ženama ne veruje, u kome se one okrivljuju za nasilje koje su pretrpele, u kojem su ponižene i ostavljene da žive sa osećajem straha i nesigurnosti jer ih institucije neće zaštititi”
Bosna -Protesti
Iskra se proširila i na susednu Bosnu sa ženskim bijesom iz potpuno istih razloga širivši se od Sarajeva do Banja Luke i mnoge druge gradove. "Naš bol je vaša sramota" - je njihov centralni slogan.
Narativ
Ukratko, isto što se dogadja ovde, dogadja i svuda u svetu.
1 od 3 žene širom sveta doživela je zlostavljanje od strane partnera.
Fenomen će se održavati/postojati sve dok ono što nazivamo 'sistemom' ne primeni princip nulte tolerancije prema rodnom nasilju.
Na primer, da se izrečena kazna nasiliniku koji je prebio svoju partnerku sprovodi bez odlaganja. Samo tako će razumeti ljudi njegove sorte.
P: Postoje li ponašanja i naznake koje odaju nasilnika?
O: Da, postoje.
Brzo ulaze u vezu (love bombing) – veliki broj zlostavljanih žena izlazio je ili poznavao zlostavljača manje od šest meseci pre nego što su se venčali ili živeli zajedno.
Nagle promene raspoloženja – eksplozivnost i neraspoloženje karakteristični su za muškarce koji tuku svoje partnerke.
Preosetljivost – zlostavljač se lako uvredi. Bilo šta shvata kao lični napad.
Ljubomora - koja se progresivno/postepeno pogoršava. Zlostavljač je ljubomoran na vreme koje žena provodi sa porodicom, prijateljima ili decom. Optužuje je za flert. Stalno zove. Proverava s kim je pričala, koga je videla. Nigde je ne pušta samu.
Na početku veze žena može misliti da je njegova ljubomora znak ljubavi.
Ljubomora nema nikakve veze sa ljubavlju. Ona je znak posesivnosti i nedostatka poverenja.
Ima istoriju zlostavljanja - svaka informacija da je to uradio u prošlosti je znak da će to učiniti ponovo. U stvari, on neće priznati da je njegov postupak bio pogrešan i okriviće žrtvu – npr. može reći "Bila je luda, ona me je naterala da to uradim."
P: I kako se odnos razvija, razvija se i psihičko zlostavljanje – zar ne?
O: Tačno. Ono je ujedno i znak upozorenja na moguće fizičko zlostavljanje.
P: I šta uključuje?
O: Najkarakterističnije:
Verbalno zlostavljanje – namerno snižava samopouzdanje žene stalnim kritikovanjem njenog izgleda, sposobnosti, inteligencije – „Glupa si“. „Ne možete da funkcionišete bez mene. "Uspori učenje." itd.
Vikanje i izlivi besa
Manipulacija i gaslighting – Zlostavljači ne samo da izbegavaju odgovornost, već okrivljuju svoje žrtve. To zbunjuje žrtvu i dovodi je situaciju da sumnja sebe, svoj razum i ono što se dešava. Primer: On joj može reći „Preteruješ“, „to se nikada nije desilo“, „Učinio sam to za tvoje dobro“.
Sabotiranje ženine karijere i njenih hobija.
Ponašanja usmerena na stvaranje finansijske zavisnosti žrtve od nasilnika.
P: Znaci upozorenja da bi uskoro moglo dođi do fizičkog zlostavljanja?
O: Pretnje – da ce naneti fizičku povredu ili drugu vrstu štete svojoj partnerki, deci, njenoj porodici ili prijateljima, čak i sebi – „Ubiću te!“, „Videćeš šta će ti se desti ili mu se desti“, „Zadaviću te" itd.
Razbijanje i lupanje - Udaraju pesnicom o zid, sto, vrata, bacaju stvari, uništavaju. Žena oseća da bi ona mogla biti sledeća.
Svaka upotreba sile tokom svađe - Može držati ženu uza zid, govoreći joj "Slušaj me!". Takođe može da je spreči da izađe iz sobe tako što će je zadržavti ili gurati.
P: Žene koje nas sada gledaju i doživljavaju nasilje u porodici
1. šta treba da urade?
2. šta NE bi trebalo da rade?
O: Moraju je se informisati kako bi obezbedile da će bezbedno napustiti zlostavljaca.
Mogu da kontaktiraju linije za pomoć i podršku– uprkos problemima koje vidimo da i tamo postoje – kao i organizacije koje pružaju besplatnu psihološku podršku i pravne savete.
Ako žena ima osecaj da joj je život u opasnosti ili da su njena deca u opasnosti, verovatno je u pravu i treba da posluša svoj instinkt.
Ono što ne bi trebalo da rade za svoju bezbednost i bezbednost svoje dece, NIKADA ne treba da obavestiti nasilnika da će ga napusti.
Svedočanstvo žene koja je doživljava zlostavljanje u porodici
Decembar 2022
Odlučana da potražim pomoć. Pozvala sam (SOS liniju) 15900, nisam našla nekoga sa kim bih mogla da razgovaram. Rečeno mi je da ponovo nazovem za otprilike 3 sata. Nisam mogla, on bi već bio kod kuće.
Pozvala sam drugog dana. Uputili su me na (SOS) službu u mojoj opštini. Zvala sam i zakazali su mi sastanak.
Otišla sam tamo sa nadom, a vratila sam uplašena više nego što sam bila pre nego što sam skupila hrabrost da tražim pomoć. Umesto topline, razumevanja i ohrabrenja, zamerili su mi jer ga još nisam prijavila, govoreći mi da time moje reči ne odgovaraju mojim postupcima. Pravna savetnica me nije čula kada sam ponavljala da se plašim šta bi on tada bio spreman da nam uradi, deci i meni.
- Mogu li da dokažem šta ja i deca preživljavamo?
- Ne.
- Ako stavim kameru ili da ga snimim?
- Ne, potrebna vam je i saglasnost osobe koju snimate.
- Došla sam ovde da zatražim pomoć, zar se to ne računa?
- Ne, to se ne računa na sudu. To su samo tvoje reči.
- Ako nas pregleda specijalista za mentalno zdravlje?
- Ne. To su tvoje reči. Uzrok može biti drugačiji.
- Možete li da garantujete da ćemo deca i ja biti bezbedni?
- Ne, niko vam ne može garantovati. Ti možeš da napustiš ovu vezu. Ali deca ne mogu da budu bez kontakta sa ocem.
Pa ipak, u Vodiču za „bekstvo“ iz nasilne veze Evropske mreže protiv nasilja – čiji je primerak postojao i u službi/organizaciji u kojoj sam bila – piše da žena pri odlasku treba da povede sa sobom decu, ostavi mobilni telefon kod kuće izbriše svaki trag i nestane. Ali u praksi će morati da mu da svoj novi broj kako bi se "dogovorili" za vikende kada će mu ona ostavljati decu da ih zlostavlja.
Ukratko, shvatila sam da u mom svedočenju nedostaje corpus delicti. Odnosno leš, ili – a nije ni sigurno da će to prihvatiti – razbijena glavu ili natučeno lice. Bez toga se ne može dokazati zlostavljanje. Na indirektan način sam dobila savet da ga pustim da fizički povredi decu.
Ne mogu to da uradim.
Narativ
U ovom trenutku, dok razgovaramo, mnoge žene su u očaju, zarobljene u domu sa nasilnim partnerom.
Ako sumnjate da vaša rodjaka, prijateljica, komšica trpi zlostavljanje, zainteresujte se.
Vi si joj možda jedina nada.